СЛАВА И ПАМЈАТ

Планински предели западне Србије Евелину су подсећали на њену Шкотску. По завршетку рата вратила се у Србију и 1919. године основала Дом за незбринуту децу у Бајиној Башти. Помогла је да се нађе смештај за оболеле од туберкулозе. Сву своју имовину уновчила је и дала за српску сирочад, за њихове најосновније потребе. Како није штедела своју имовину, није штедела ни себе, негујући болесне и изнемогле људе у удаљеним планинским селима. Преминула је 21. марта 1920. године од упале плућа.
На вечни починак испратила је цела Бајина Башта. Те године варош су чиниле углавном жене и деца. Већина мушког становништва није се ни вратила из Великог рата, оставивши своје кости далеко од завичаја. Евелина је желела да буде сахрањена поред пута, да њен гроб буде обележен крајпуташем попут оних какве је виђала у Србији. Ипак, почива у порти Цркве светог Илије. Њен споменик направљен је по узору на крајпуташе, негован је, сав у цвећу. Владимир Васиљевић, старешина Цркве светог пророка Илије, као и његови претходници, брине о гробу и Спомен-соби Евелине Хаверфилд.
На једној страни споменика је натпис на енглеском: „Радила је за српски народ и борила се као равноправан борац, прави јахач и највернији пријатељ! Почивај у миру.”
На другој страни споменика пише на српском: „Овде почива тело племените Евелине Хаверфилд из лозе трећег барона Абингера. Она је жртвовала свој живот за српски народ неуморним радом за све време рата, до своје смрти 21. марта 1920. године у Бајиној Башти. Године 1915. радила је најпре у Болници шкотских жена, била заробљена, а затим је била запослена у југословенској дивизији и у фонду за помоћ на Дунаву. Најзад, основала је Дом за ратну сирочад у Бајиној Башти. Слава јој и вечна памјат!”
У Бајиној Башти она није Евелина Хаверфилд, него Наша Евелина. Њено име се са љубављу и нежношћу изговара.
Светлана Остојић, која живи у Бајиној Башти скоро педесет година, памти приче старих Бајинобаштана: „Кажу да је била дивна. Волели су је и слушали у сиротишту, она их је научила да редовно перу зубе и умивају се. Нису били гладни, што је најважније. Они су у том дому први пут у животу јели хлеб. Кажу да је увек питала после ручка: ‘А шта ћемо за вечеру?’ Деца су јој углас одговарала: ‘Хлеба, сира и кромпира!’ Дошла је да се жртвује за народ српски. Слушала сам од старих људи да се посебно трудила да образује сеоске жене, да је држала разне курсеве за њих. Била је велика личност. За Бајину Башту мало ко је толико учинио.”

ПОСМРТНЕ ПОЧАСТИ

На иницијативу Здравствене задруге 1930. године отворен је Дом–болница која је понела име Евелине Хаверфилд.Тада, десет година од њеног упокојења, на Евелинином гробу помен је одржао владика Николај Велимировић, који је познавао и веома поштовао Евелину. Забележене су његове речи: „Каква је то била вера, каква је то била храброст, каква је то била љубав, каква је то била племенитост! То може само човек чија је душа прошла кроз катарзу!”
На свечаности која је уприличена у Дому здравља, 1990. године, седамдесет година након упокојења Евелине Хаверфилд, доктор Ђуро Раонић, који је и организовао овај скуп, казивао је о Евелинином животу и раду. Међу гостима су били угледни званичници, представници енглеске амбасаде у Београду, ћерке шкотских ратних хероина. Донеле су постер о раду Болнице шкотских жена у Србији, напомињући да се тај постер налази у школама у Единбургу и околини и да је део наставног програма. Помен на Евелинином гробу тада служио је епископ жички Стефан.
На Сретење 2012. у Бајину Башту је из Канаде, са пријатељима из Београда, дошла Сенди Вилијамс, праунука Евелине Хаверфилд. Недељко Ракић, председник Завичајног удружења „Баштина”, сећа се:
„Тога дана, 15. фебруара, био је велики снег. Слава Завичајног удружења прослављана је у сали Ватрогасног дома. Сенди Вилијамс била је изненађена, мислила је да њена прабака почива у некој шуми, да је негде заборављена. Била је дирнута кад је видела како је лепо одржаван њен гроб, колико су живи љубав и сећање на Евелину у Бајиној Башти и дан данас. Донела је и породичне фотографије. Дали смо да се скенирају и оне су сада у спомен-соби у парохијском дому Цркве светог Илије. Исте године, на Илиндан, када је слава Бајине Баште, отворена је изложба фотографија у тој спомен-соби која је и Дом Евелине Хаверфилд. То је место је ‘склониште под истим кровом за све усамљене, напуштене и гладне’, што је био Евелинин аманет. Помен на Евелинином гробу те године служио је владика жички Хризостом, потом је сталну изложбену поставку фотографија и докумената из живота Евелине Хаверфилд.”

ЖИВА У СЕЋАЊУ

Име Евелине Хаверфилд после њене смрти, 1920. године, понела је главна улица у Бајиној Башти. После Другог светског рата улица је преименована и дуго је носила име Маршала Тита. Од 1990. године носи име Милана Обреновића, који је Бајиној Башти 1872. године доделио статус варошице. Име Евелине Хаверфилд носи мала улица у забаченом делу Бајине Баште. Неђо Ракић каже да се сада боре да макар део главне улице који води до Дома здравља понесе њено име.
„Пре две године навршило се столеће од Евелинине смрти. Општинско веће формирало је радну групу за обележавање годишњице. У плану је било да се обележавање одржи из два дела. На сам дан њене смрти, 21. марта, и на Илиндан, 2. августа, када је слава Бајине Баште”, каже Ракић. „Планирали смо и ликовну колонију и постављање бисте испред Дома здравља. Прошле године смо, на дан њене смрти одржали парастос. Било је присутно мало људи. Сви смо носили маске. На жалост, пандемија је омела наше планове и одложили смо достојан помен за идућу годину.”
За све што је учинила за српски народ, пречасна Евелина Хаверфилд одликована је највишим српским одликовањима: Орденом Светог Саве и Орденом белог орла са мачевима, који јој је додељен постхумно.
Можда најважнија почаст коју је добила Евелина Хаверфилд је сећање које не бледи, и љубав с којом се и данас, више од сто година после, у Бајиној Башти изговара њено име.

***

Слика
Један од оснивача Удружења ликовних уметника Србије, сликар Михаило Миловановић из Ужица, који је био и ратни сликар Врховне команде Српске војске у Првом светском рату, насликао је Евелину са сирочићима. Та слика се данас налази у Дому здравља у Бајиној Башти.

***

Шкотске хероине
На поштанској маркици, у серији Британске хероине Првог светског рата, налази се и лик Евелине Хаверфилд. На тај начин, у оквиру шире кампање коју је спровела енглеска амбасада у Србији, одата је почаст Шкотланђанкама које су у Првом светском рату помагале српском народу и војсци. На маркицама су ликови Флоре Сандс (једина жена официр Српске војске из Велике Британије), Елси Инглиш, психијатра др Изабел Галовеј Хатон, лекарке др Елизабет Рос.